Dušan Vukajlović (jedan od osnivača DS kasnije DSS) u jednom svom obraćanju na nekoj književnoj večeri, a povodom skupa na KiM 24.4.1987. kaže, citiram samo kraj teksta: "...
Zašto su onda ovi naši i zašto dolaze na zborove na Kosovu? Da li možda samo zato da podrže ovu naivnu veru dobrog Svetislava i dobrih Svetislava "da će lakše ni bidne", da je održavaju smišljeno sve dotle dok ne bude nikoga ko će umeti na srpskom jeziku da sroči reči "lakše će ni bidne". A uspeće oni u tome bojim se. Znalci su to!!!
I mi ovde, koji smo, sve znamo. Ništa novo ne možemo da kažemo. Pitam se kome se u stvari i obraćamo svih ovih večeri? Da li smo saučesnici tih naših ili smo Svetislavi?"
A za Svetislave pročitaj pesmu o izdaji....

Ćosić i Milošević pripadaju toj naopakoj matrici mišljenja koja je izrasla iz specifičnog miljea nastalog čudnom simbiozom između Brozovih komunista i Brozovih disidenata.
Ako zajedno sa Srbima prokrijumčare tu naopaku logiku i u 21. vek spasa nam nema!Zaćutite zauvek...

Suočavanje je moralo da se desi mnogo ranije Ćosiću, sada je kasno. Da ste imali intelektualne hrabrosti i mrvu ljudskog dostojanstva i časti danas o ovome ne biste pisali.
Na žalost i ovu decu ćete otrovati...znali ste sve vreme kao što znate i danas i u dobroj meri svemu zlu ste doprineli. Milošević je deo srpske naopake istorije kao i Vi i ako ima Boga, a ima, tako će ostati zabeleženo. Kad su ga odbacili svi onda je uvideo da je kao i on Srbin. Vi i nemate gde drugo, ali zašto tako naopako sve vreme, zašto jednom više ne zaćutite....
Pratite dešavanja po analogiji i ne sudite pristrasno ... već sa merom. Samo im nemojte davati kredite tipa, takvo je vreme bilo takve okolnosti... doći ćete do poražavajućeg saznanja da mi sami treba da se stidimo njihovog kukavičluka...

Budući da sam čitao predmetno štivo, dozvoliću sebi komentar.
Neizmerno počtujem literarno delo Ćosića, i smatram ga najvećim srpskim piscem sa kraja 20. veka, poštenim i iskrenim literatom, odanom svom narodu i istinama o njemu.
No, u politici je pričinio mnogo štete svojim "vrludanjem", kolebljivošću, nedoslednim ponašanjem i klimakteričnim promenama raspoloženja i mišljenja. Beskrajnim preispitivanjima sebe i svega oko sebe nije došao ni do jednog zaključka koga bi se kasnije držao, i time uneo dodatnu konfuziju, budući veoma ugledan i cenjen mislilac u političkom miljeu srpskog miljea. Kao takav, odlično je poslužio mnogim mutivodama i neprijateljima Srbije da dodatno pričine štetu i proizvedu nejedinstvo, kome smo i inače skloni.
U samoj knjizi, njegov odnos sa mnogima koje pominje ide od prezira do divljenja, od detinjaste nade do staračkog razočaranja.
Njegova potreba da se petlja u politička zbivanja bila je korisna samo neprijateljima; šteta, mudar, dobar čovek...

Na kog Svevišnjeg se misli u toj "japanskoj" mudrosti?

Odgovor Fristajlo

Pored Andrića, Crnjanskog, Pekića, Pavića, D.Mihajlovića, Selenića....
Oni su ostavili putokaze, to što ih mi ne prepoznajemo naša je greška i greh, šta je ostavio Ćosić osim demagogije i naknadne pameti molim Vas?
A po čemu je najveći, po delu - lepoti pisanja, spremnosti na žrtvu zarad uverenja, ili po onome po čemu ga mnogi danas prepoznaju, naknadnoj pameti.....nerazumnim lamentom učesnika ili saučesnika..... po čemu....
Optužiti pisca kao što ja činim je najlakše, priznajem-to je moja sramota, ali da li je Ćosić samo pisac?!

Ustani rajo, poručuje Ćosić, samo je to teško pročitati.
Miloševića možemo osuditi, ubiti, predali smo ga kao žrtvenog jarca, žrtvu prineli Bogu.
Kao u predistoriji.
Ali... Sloba je dbar pokušao je da uspori propast.
Đinđića možemo da hvalimo. On je ubrzao propast. Kasno je video da nam se približava kraj.
Bio je mlad i neiskusan u kandžama velikih nemaca.
Palicu je posle njega poneo neki Žile, nasledio psiholog Tadić, u pozadini komunistički profesor Mićun.
Pojavili se Nemci u Čedi, Čanku, Liht, Zukorlić, Tači.
Nula od narodnih mislilaca.
Sve su uradili da uđemo u veliko živo blato iz koga se teško izvlači.
Pojurili su u susret propasti, čvrsto su je zagrlili. Evropo mila moja – lego sam, gazi.
Uto doba naiđe Herr Hitler , objedini sve “prijatelje iz 30-tih i 40-tih godina prošlog veka”, i tu je srbima kraj.

Ćosić je svedok, zajedno sa nama, lepo je to zabeležio. Hvala mu.
Više ništa niti je mogao, nita od njega možemo da tražimo.
Tražimo domaći zadatak, šta da radimo?
Ko to ne zna, ko je slep i gluv, priča mu ne treba.
Srbi na Zapadu nikada nisu imali nijednog prijatelja. Nikad.
Nemaju ni sada niti će ga ikad imati.
Birajte . Birajte između obećanja o boljem životu sa našim neprijateljima
Neprijatelj će nas držati u toru., obezbediće da se ne povezujemo sa prijateljima, da nas odbije od pravoslavne sise i krvotoka.
Sve će tomobezbediti ucenama, bombardovanjem, demokratskim genocidom u ratu i miru.
Rekli su moji deda i pradeda – bežite deco od nevernika, sačuvajmo se od lukavoga. Amin.
Ćosić upravo to i poručuje. Ujedinimo se samo oko jedne stvari – slobode, vere, ljubavi. Vratimo se korenima, inače će da nas isčupaju.
Logočno, zar ne!

Veliki pisac i veliki čovek. Možda jeste grešio - a ko od nas nije - i razočarao neke, ali je sigurno manje grešan od onih koji mu sada sude i pljuju. Znate li da je Ćosić, za razliku od M. Milutinovića, odbio sve privilegije koje mu sleduju po zakonu, da je morao da se seli pod stare dane i živi veoma skromno? A misli koje je autorka ovde navela deluju svežije i mudrije od skoro svega što se danas može čuti po našim medijima i političkim govornicima.

Ćosić je oduvek jedan od prvih Srba, a dozvolio je sebi da toliko puta pogreši, da je najozbiljniji kandidat za simbol srpske političke kolebljivosti. Za nekog sa toliko znanja, mudrosti i morala, što mogu samo da pokušavaju da ospore zlobni- začuđujuće komotno i neodgovorno je davao sud o mnogo čemu, ne shvatajući malo previše puta koliko njegova reč može imati težine; i sam u knjizi o tome govori. Kod njega su mnogi trčkarali po stav, mišljenje i ideje, da bi ih izvitoperili pre nego što zatvore izlazna vrata za sobom. To se desilo nebrojeno puta, i ne videti to- vrlo je ne-samokritično.
Ništa ja njemu ne zameram; srpska posla, svi smo takvi. Moj komentar je samo ugao gledanja na čoveka koji bi možda nešto i postigao u politici, da nije toliko -Srbin...

Put ka EU, između ostalog, uslovljen je i predajom, isporukom odbrambene i političke elite srpskog naroda u Hag. Danas je Metohija i Kosovo uslov za taj prijem. Haški zatočenici, šta su oni danas ako Srbija ne bude(a neće biti) član EU? Dobrica Ćosić nije politički prošao test realnosti s obzirom da je bio politički eksponiran i Predsednik u vremenu kada je bilo biti ili ne biti. Milošević je istorijska ličnost i to Ćosić nikako da shvati( valjda sujeta posle bizarne smene s mesta Predsednika). Romansijerstvo može ali ono ne rešava egzistencijalna pitanja pogotovo u ratna vremena kada algoritmu: važno, važnije, najvažnije curi vreme. Ovde ne komentarišem Ćosića pisca nego Ćosića političara. Haški zatočenici su dali žrtvu, Ćosić nije.

Vrlo lep prikaz izuzetno važnog savremenog dela. Zeleo bih ovom prilikom i da ukazem - a cini mi se i da poneki od komentatora ovde mozda to jednostavno ne znaju - da je ovo prvi prikaz knjige Dobrice Cosica koji nije sa drugosrbijanske strane. Tuzna istina je sledeca: knjiga je izasla u junu i gle cuda, u roku od tri nedelje docekali su je na krv i noz i Pescanik, i E novine, i blog LDP i razume se nezaobilazni Teofil Pancic. A sta radimo mi? Prvi prikaz se pojavio sada u avgustu i hvala na tome Bogdani Koljevic. Ali zato mislim da treba malo zastati i razmisliti o kontekstu braco, pre negoli poput drugosrbijanaca i vi patriote ospete paljbu po Cosicu.

g.Observantes, molim Vas, ne tugujte...morate mi verovati, biće sve ok, sve će se vratiti na svoje mesto, to je priroda uredila.imamo toliko dokaza kroz istoriju i ljudske sudbine, da je suvišno pričati o tome...vi priželjkujete spomenik na kalemegdanu, a to nije bitno, po meni...bitna je svest građana srbije, bitno je odrastanje, bitno je da se shvate medijske manipulacije na koje su naseli građani srbije i koje mnogo skupo koštaju i građane srbije i državu srbiju.šta je bitan ko?ništa, ako se postupa ovako kako se postupa.ko gleda meštrovićevu skulpturu?bitno je vaspitanje, obrazovanje, pamet, standardi u ponašanju, radu, životu...bitno je negovanje tradicije!!!kad to postignemo kao narod, izgradili smo sve spomenike, ne samo miloševiću, našim roditeljima, precima, nego svima!!!tada će zemlja srbija biti srećna zemlja.biće to uskoro, mereno istorijski.pozdrav.

... Koliko je od vas komentatora čitalo pisanje Dobrice Ćosića? Koliko Srba, nije i neće da otvori oči i suoči se sa istinom? A istina je: onaj koji ništa nije radio i uopšteno, ništa ne radi, taj i nema mogućnosti da pogreši, osim što se je uzalud greškom rodio. Ko je hteo da vidi i razume g. Ćosića mogao je još u vreme formiranja CKSK-ju kada je Ćosić imao konflikt sa Miroslavom Krležom. Naime, u tadašnjoj "Politici" izašla je karikatura gde g. Dobrica sa podignutom rukom u kojoj drži pernicu sa perom kako bi probo M. Krležu. Razlog je bio konstatacija, da je g. Krleža četiri godine sedeo u Zagrebu, družio se sa Kvaternikom i ostalim ustaškim zlikovcima, dok je g.Ćosić četiri godine ratovao, a posle rata, Tito svog prijatelja g. Krležu kooptira u CKSK-ju. Gospodina Ćosića kasnije izbacuju iz partije itd. Kako vidim, mnogi mu disidenstvo i kritiku titoizma, evo ni do danas nisu oprostili.

Makarije
Samo me čudi da Dobricu žutaći nisu eliminisali i stavili na spisak u Hag.
Bio im je divan izgovor, nije im odgovaralo da ga isporuče. Stvar dogovora sa zapadom, vidi se iz same knjige...

Srbija jeste grešila, greši, jer misleći ljudi greše.
Za nekog ko pledira da bude "otac nacije", previše je grešio. E, sad, nije što je grešio, već što zna da greši, a uporno nastavlja; šta misliti o tome?
Meni je to nekako neodgovorno, neprilično.

Ćosić voli da govori o demokratiji a onomad je svim srcem bio za 'demokratiju' tenkova i topova. Nisam čuo da se onomad pobunio i rekao Slobi bre šta to radiš pobogu, ovo može da nas dodje glave.

Tako da je i ovo zalaganje za demokratiju nekako neuverljivo. Teško je naći opravdanja za tolike vlastite krive procene, pogotovo sa tolikim posledicama za narod. Mozda bi bio bolje da ćuti pa će narod da zaboravi kad tad. Osim ako mu ne fali para pa ajde još jednu knjigu da izdamo.

slobodan 50
vreme...četvrta dimenzija.nekome treba ta dimenzija, da shvati nešto, a nekome...
...previše vremena.

Što se tiče Miloševića, reč je o komunističkom aparatčiku kome ništa nije bilo sveto osim vlasti. U Kosovu Polju nije doživeo nikakvo nacionalno prosvetljenje, samo je shvatio kakva je snaga tog nacionalnog talasa, i kako se on može iskoristiti za beskrajno vladanje. Jedina misao svih godina bila mu je samo očuvanje gole vlasti, u tom smislu je i radio, krčmio nacionalne interese, i, na kraju, utro put žutokratiji, a on završio tako kako je završio. To što su žutaći daleko gori i opasniji, to što poseduju destruktivnu energiju kakvu čovečanstvo nije videlo, ne popravlja mnogo njegovu sliku. On je jadno skončao u Hagu, a Srbi će, po svemu sudeći, pod Tarabićevu šljivu.

Ivanu Kosančiću,

Na Kosovu Polju je najveća srpska crkava na svetu. Izgrađena od miliona želja i miliona nadanja jednog porobljenog narod. Ona ima i najlepši ikonostas na svetu i najlepše freske po zidovima. Svaki Srbin, koji to u istinu jeste,vidi je na svoj način i spolja i iznutra. Građena je i ukrašavana vekovima, sa milionima neimara i freskopisaca...
U toj crkvi pred tim oltarom je Sv. Knez Lazar rekao sve što i jedan vladar Srbije može ikad da kaže. Bila je to poruka, pesma i zakletva. Svi oni koji su na tome mestu govorili posle njega samo su oskrnavili svetinju. To nisu radili za Srbe i zbog Srba već za mrvu vlastite časti ili vlasti, sve jedno.
Nadati se da je došlo vreme da Srbi to shvate i poštuju...

Ako neko misli da to što se neko usudio odupreti Imperiji, krunski dokaz, nečije pozitivnosti, onda greši. Imperija ima svoje interese i puteve, mi na žalost, smo se našli na njihovom putu i ko god da se našao tada na tom mestu bio bi zgažen, pitanje je da li se trebalo suprostavljati bez jasne ideje sredstava za realizaciju barem ciljeva ako ne i ideje, onako kako je učinio SM, ili je trebalo raditi na jačanju nacionalne mase u svakom pogledu. Rezultat naše nesreće će jednog dana biti verovatno opisan u nekom hororu, ali malo nam je to za utehu, Srbija nema političku ličnost, a ni nacionalnu snagu koja može da započne novu eru u našem razvoju, stanje snaga u političkom svetu se kreće u dobrom pravcu ali sporo za nas. Zato nam je potrebno nacionalno okupljanje, i novo načertanije, koje ima da stvori neku novu, bolju elitu za neku novu bolju generaciju, mislite ljudi svoim glavama i rušite vladu svim dozvoljenim sredstvima.....

@ tarabic, ivan & ostali

Aman ljudi, pa nece biti da je bas doslo za "pod sljive"...I ne valja nam ako mislimo da je to nekakvo nuzno zlo...A znate sta - i ako se to nekim slucajem desi - e pa nece biti da vam/nam je za to kriv jedan DC ili ma koji pojedinac...(hm...mada kad smo kod pojedinaca mozda BT?) Jedan narod moze da nestane samo ako je on - narod - zaista zasluzio da nestane. Otprilike tako. U zdravlje.

a ko nam je priredio PONIŽENJA?
a ko nam je priredio "samookupaciju"?
a ko nam je priredio reistoriju?